Датира још од самог освита цивилизације, а нарочити замах је доживео већ у неолиту. Њиме се обликују сирови комади стена у прецизне геометријске форме. Занат који је призвео небројане људске грађевине, споменике, оруђа и разноврсне употребне, украсне и симболичке предмете. Најчешће оруђе за рад каменоресца представљају маљеви, чекићи и длета.

У Србији су некада давно камене громаде вађене за израду надгробних  споменика. Касније се занат развио посебно у периоду ослобађања од вишевековног турског ропства, већ у другој половини XIX века, подизањем модерних грађевина у српским градовима, а користио се тесани камен. Нарочито је занат био заступљен у Београду, а каменоресци на добром гласу су тада били првенствено Италијани. У то доба су каменоресци најбоље зарађивали од свих занатлија.

Данас постоје многе савремене машине које се користе у сврху обрађивања камена. Захваљујући руднику мермера на планини Венчац и граниту у селу Буковик, крај Аранђеловца, у овом делу Шумадије, још пре више од једног века се  развијао  каменорезачки занат. На целом простору наше земље не постоји  општина у којој се не  издваја макар једна каменорезачка радионица.