Качарски (бачварски, пинтерски) занат
|
Ово је занат који користи дрво као основни материјал. Позната је делатност била још код Старих Словена. Најпре су израђиване мање посуде равних бокова, а касније и велике посуде облик бокова попут бачви, буради и каца. У средњем веку качарски занат се развио с процватом градова и трговине. После ослобођења од Турака с подручја тадашње Аустроугарске у наше крајеве је стигао већи број занатлија с новим знањима, алатима и технологијама. |
|
Занат обједињује различите технике прераде дрвета као што су: цепање, тесање, савијање и слагање дуга, бушење итд. Дрво се суши и до две године пре употребе. Кројење дуга је иначе најостељивији поступак у овом занатском процесу.
Дуг се правио од храста, багрема или кестеновог дрвета. За чување вина најпогоднија су храстова бурад. Ракија се најбоље чува у дудовим или такође храстовим бурадима. За велике посуде најпогоднији су јасен и бор.
|
|
Док је Србија између два светска рата била међу највећим европским извозницима вина, ракије, џемова и пекмеза транспорт се управо обављао у бурадима. Овај занат је некада спадао у печалбарске делатности, јер су мајстори обилазили села и вароши где су израђивали своје производе и вршили услуге поправки и сл. Занат се развијао док се развијало виноградарство и винарство, односно док се вино интензивније извозило из Србије. |
Попут многих других заната и овај је данас у изумирању. Потражња за таквом врстом производа на тржишту је незнатна, јер се углавном користе фабрички израђене посуде. Па ипак, качарски производи још се могу наћи у винским подрумима Србије, а понеко још увек користи и велике дрвене каце за кисељење купуса.
|
