Интарзирање или маркетерија (Marquetry) тек празан је појам у ком је садржана једна раскошно богата историја развијања вештине мануфактурне декоративне, односно финалне столарије.

Реч "интарзија" која своје далеко порекло носи још од арапске речи "тарсио" и означава "уметање" или "улегање" заправо не открива много. Не открива одвише ни дефиниција по којој интарзија остварује да комади намештаја на својој површини стичу једноставније или раскошније и комплексније, сликовне или фигуралне декорације и орнаменте прецизним сечењем формиране од разног природног или вештачког фурнира једнаких дебљина а различитог по нијансама и текстури дрвета од кога је фурнир начињен.

Тек историјско праћење интарзираних изведби од касне готике и ране ренесансе (у творевинама утемељивача фирентинске школе интарзије Francesca di Giovanni di Mattea, најеминентнијег и најталентованијег следбеника Benedetta da Maiana, и његовог брата Giuliana ,али и Antonia Barilia, Domenica del Tassa, Baccia i Piera Pontellia, Dominica da Pratoa, Giovannia Veronesea у сликовним интарзијама са флоралним и фигуралним орнаментом на првенствено сакралном италијанском намештају) па до маестралних изведби интарзирања касног барока и рококоа, која своје барокно савршенство досежу у делима André-Charles Boulle-а, дворског мајстора Луја XIV, открива се огромни знацај маркетерије у ентеријеристици намештаја и ентеријеристици уопште. Током XVI века свој нарочити процват доживљава у Немачкој, са центром у Аугсбургу; али такођје и Италији, у доминантно трговачко-поморским седиштима Венецији и Фиренци, као и фламанском Антверпену.

На просторима Балкана ова техника није била нарочито развијена, а своју присутност, претежно у Војводини, Далмацији, континенталној Хрватској и Словенији дугује укусу некадашњег грађанства као и трговачким каналима намештајем из француских, италијанских, немачких центара преко Чешке, Аустрије и Мађарске.

Кроз вредности традиционалног и мануфактурног стваралаштва и кроз медијум дрвета, односно, фурнира, на светлост дана и овом занатском вештином наново се износе ретке, старе вештине и уметнички занати који престају да буду ограничени само на свет антикварних намештајних артефаката ретких познавалаца и знатижељника.

Интарзија, дакле, постедује естетски потенцијал који кроз топлину дрвета мозе оплеменити нас властити ентеријер.

Захваљујемо се,
Душану Ракићу