Вез је начин украшавања текстилне или кожне подлоге провлачењем текстилне, кожне или металне нити помоћу игле. Историја веза сеже у дубоку прошлост и постоје његови трагови још у старој Асирији, Египту, Грчкој и Риму. У време византијског царства вештина веза је била веома цењена. Вез свилом, као и вез златном и сребрном жицом тада је доведен до високог занатског нивоа, тако да су постојале професионалне везиље. Вез је био карактеристичан за више друштвене слојеве и свештенство.

Везом је првенствено украшавана народна одећа. Вез је поуздан показатељ друштвеног статуса, богатства, узраста, регионалних и националних припадности. Познат је богат вез на женским кошуљама на Косову и Метохији, затим у околини Ниша и у области око Власине. Нацрти за вез набављани су од трукера који су израђивали цртеже и преносили их на тканине.