Хиљадама година су влакна упредана руком уз коришћење једноставних помагала попут преслице и вретена. Тек у периоду касног средњег века, с развојем мануфактура и њихове технолошке базе, употреба коловрата унапредила је предење. Масовна производња је започела у XVIII веку с почетком Индустријске Револуције. Предење се радило уз помоћ воденог и парног погона, а нешто касније и електричне струје.

Ручно предење је међутим и данас у релативно широкој употреби и то нарочито у забаченијим географским подручјима. У многим традиционалним друштвеним заједницима оно још увек представља важну вештину. Данас се ручно предење ради и из разлога боље контроле квалитета добијене пређе код израде уникатних производа.

У Србији је један вид друштвеног окупљања у домаћинствима у сеоским областима вековима пратио управо ову делатност домаће радиности, те су по њој та окупљања називана прелима (прела).